Топола

у трку не долетише драгопп, за којпма је пшла и једна регимепта хусара. Драгопи поскачу одмах скоња; користећи се ломипм земљпштем, пробију се с обадва бока турскоме положају. док су мећу тпм козаци п хусарп нападали с ФроптаТ Дошав под руску упакрсну ватру, а похваћени

с фршгга руском коњицом, Турци отступе; хусари су их далеко гоиилц. Овај коњичкн сукоб био је вапредно жесто.к и крвав. Број рањених и убпјеиих с обадве стране иретурао је 1.500. То

НАВАЛА ТУРАКА НА ЦРНУ ГОРУ.

I, 14. aupu.ia пзишла је на Цетнњу прокламадпја кнеза Никрле. у којој се објављује Црпогорцпма нродужење рата с Турском, а 17. ацрпла п сам се кнез кренуо на бојно ноље. Сад је већ сваки мнслпо, да се не ће дуго чекатп, па ч ће се занодетн борба пзмеђу Црногораца п Турака. Алп тако нпје бпло. И после одласка кнеза Нпколе на бојно ноље чптав месец дапа мнровало се на црногорско-турскпм бојиштима. За цело то време кнез се бавио на Орја-ЈГуцп, где му је бно главни стан. Одатле се договарао са Вl]'водама п чпино распоред своје војске. Међу .тим трц турске војске са трц стране упутпле су се на Црну Гору. Скоро свака од овпх војсака бпла је већа од све црногорскохерцеговачке војске. На северу од Мостара до Тацког стојао је Сулејман-паша са 30 хпљада војске. Он је водпо ц грдну комору од 5.000 коња. јер је пмао да снабде с храном Никшић и Гораиско. Са северопстока из Старе Србије пшао је Мехмед-Алп паша са преко 15 хпљада. Најпосле иа југу код Подгорпце и Снужа у утврђенпм положајпма стајао је Алп Сапб-паша са војском преко 20 хиљада. По томе, што .су све ове трп турске силе у пстб време журно кренуле, да нападну на

Црну Гору, видела се јасна намера Турака, да што нре буду готови са Црпом Гором, т. ј. да је сломију, па онда псту војску да иошљу протпву Руса, којп су се тада већ увелпко бплп прпкупплп на Дупаву. 0чевпдно задатак је свој тропцп турскпх вођа бпо, да продру у срде Црне Горс, у зетску долпну. ту да се саставе, па сједпњеном снагом да пду па Цетпње п тпме жуђено покорење Црне Горе да пзврше. Према оваком стању стварп према оволпкој сплп турској и према овако опасппм наме. рама непријатеља Црногррци су моралп да С9 огранпче на деФанзпву, т. ј. да се само држе у одбрани, па су према томе и распоредплп своју војску. Највећа црногорска војска била је према Сулејмаи-иашп па Крстацу п у Ппвп. Ту је бпло преко 10 хпл.ада Црногорнда п Херцеговаца нод главном командом Петра Вукотпћа. Војска на Крстацу захватала је положаје од брда Ћурпла, где је бпло лево крпло, па до Ђеда, на којп се наслањало. деспо крило. Центрум и главнп стан бпо је на Крстацу. Ова је војска бпла под неп.осредном комапдом Иетра Вукотпћа. Оделење пак северне војске, што је бпло у Ппвп, заузпмало је положаје иа Муратовпцп п око Горанског. Овом

РУСИ ПРЕДАЗЕ БАДКАН.

ШIУСТРOВАНА РАТНА кронпка. СВЕСКА 11.