Топола

'својом војском нагло се спусти са висова плаииничких на удари на иозиције Вукотића код 0 : строга п кнеза Николе код Долииа. Кнез Никола, видећи иред собом песразмерно већу силу неиријатељску, новуче се са својом војском ка Богетићнма а Вукотнћ остаие још у својим јучераш њим иозицијама. Но Сулејман-паша крене сад сву силу на Вукотића, којп, после упорног отпора u крвавог боја, морао је да одступп иред грдном турском силом. Тај дан Турци заузму доњи манастир Подострог и заиале га. Но ииак у црногорским рукама остане згоднија позиција горњи манастир, где су се ЦрногорцИ чврсто држали. Црногорска је артиљерпја и овог дана много штете Турцима нанела. Турцп и ако су се спустпли с висова пла нпничкпх и допрлп до Подострога, ипак су још једнако држали повратну лпиију к Никшићу поседнуту својом војском. Види се дакле дасујако вер.овалп у могућногт, да ће бпти сузбпјени. Али 9. јуна-, Цетар Вукотић учини таку дпверзију, којом је истина иустио Турке нешто напред, али их тиме уједно и приволео, да напусте своје позадње позиције, које су им оспгуравале повратак Нпкшићу. Вукотић је напустпо један свој шанац, п тиме је примамио Сулејман-пашу,. који је мислио- да су се Црногорцп сасвим повукли, те са свом силом креиу напред. Но Црногорцп му се јако одупру II сад се отвори жестока борба, у којој једно оделење црногорске војске заиђе с левог турског крила Турцима за леђа, па од Планинице ударн на њи. Тога дана погинуло је највише Турака, и Црногорцп су пх, особито једним јуришем, грдно осакатпли. 9. јуна још је Сулејман-паша остао био у својим утврђеним положајима, али је већ мислио, како ће даље, особито кад је впдпо, да су му Црногорци заишлп за леђа и сасвим га одсеклп од Никшића. Сад су Турци бпдп са свију страна опкољени и Сулејман није впше мислио на никаква освајања, већ му је највећа брпга била, како ће да се избави пз овога шкрипца, у који су га Црногорцп, својом вештином и својим безпримернпм јунаштвом, довелп. Све је мислио и на једно смпслпо. Да се враћа у Никшић већ впше није могао, једно што су му Црногорци већ били за леђпма, а друга је незгода и због земљишта. Нпје му, дакле, ништа друго остало већ да гледа, како ће да се ировуче до Спужа, куда му је и земљпште било све под ногу. Но upe него што ће се кренути Спужу, Сулејман-паша нокуша ипак, да нродре натраг Иланпницп II да је заузме. Он, дакле, 10. јуна обрне Фронт своје војске према Цриогорцима, који су му бпли за леђима и нападне их, али му нападај остане безусиешан, јер је с његовог десног крила и од Планинице била војска Петра Вукотића и држала се чврсто, а опет лево крило турско

бпо јо кнез Никола топовима са висова на десиој страни Зете. Кад је . Сулејман на своме левом крилу впдео кцеза Николу, крене се сјаком силом на њега. Турди су неколико нута код Дубраве шжуихавали, да иређу Зету, па да нападиу на киеза Николу, али су их Црногорди са десне обале Зете жестоком ватром из топова и пушака сузбили п задржали. Кад су се тако изјаловилп сви покушаји Сулејман-иаше, да заузме Планинпцу и да пређе иа десну страну Зете, он опда џрпбере своју војску и повуче се више у брда на левој страпи Зете. Он се дакле решпо, да се брдима и косама на левој обали Зете иробије до Спужа. Таква одлука Сулејман-паше била је срећа но Црногорце, једно што је права плодна долина зетска остала поштеђена од опустошења, а друго, што су гребени и кршеви, којпма се кретала турска војска Сиужу, били млого угоднпјп и за црногорске пападаје. Наравно, да је тај пут и за Турке био згоднији, јер су се п они могли боље брагшти. Сад су Црногорцп час жешћом час ређом иуцњавом из пушака п топова пратили Турке на њиовом кретању Спужу и ннсу им никако дали да се спусте ниско у зетску долину. До 12. јуна доиро је Сулејман иаша са својом војском до Шобаића. Кад се 16. јуна крене даље, Црногорци из згодних положаја иападну на њега пушчаном ватром. У исто време и кнез Нпкола са впсова на десној обали Зете оспе жестоку артиљеријску ватру на Турке. Пушкарање није дуго трајало и Црногорцп јурпше на Турке и доведу јих у страшан неред. Овде су Турци били савршено разбијени и бегали су куд је који могао ире да утече испод јатагана црногорских. Кад је то видео Сулејман-паша, наиусти свакп даљи отпор Црн горцима,. само остави неколпко хиљада војске код Винића, која се ту утврди ii био јој је задатак, да пушкарањем са Црногорцима даде маха главној војсци Сулејмановој, да се на мир.у. спусти до Спужа. Међутим Сулејман-иаша с осталом војском продужи иут Спужу. Сутра дан 14. јуна остатак турске војске напусти Биниће и нојури за Сулејманом Спужу. Сад се Црногорци натуре за Турцпма и гонилп су их до самих сиушких позицпја, где се Сулејманови Турци код Саибових Турака спасу. Овај пролаз Сулејман-иаше кроз Црну Гору за ових 9 крвавих дана коштао је Турке грдних губитака и у мртвима и у рањенима. И то наравио нпје све иало од пушчанога зриа, већ мноштво Турака скоичало и од са-мих штрапаца овога иохода, који су били скоичани са сваковрсном оскуднцом. На путу, куда је Сулејман морао проћи, иије било иигде воде за оиако велику војску, па је с тога млоги Турчии и од жеђи иа великој врућини скапао. А колико их се опет

ЈТЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. CBEĆKA U.