Топола

седло кланда а веле да се ту впси 1318 метара пзнад мора. Кад стпгнеш на уски п оштрп гребен, шпрп се пред тобом дпвнп ружпчњак казанлучки, који се упоређује са лепоте своје перзпским ђулпсташша п назпвље „евронскп Шпрас“. Ево како оппсује један очевпдац дпвоте тога краја. „Два тп света леже под ногама велп тај путнпк северно се простпру преко брда п долова зелене ливаде начпчкане храстовом п буковом шумом а међ љпма раштркане куће бугарскпх горштака. Са југа се осмејкује на те пз дубљпне казанлучка долпна, коју опасују меко повпјенп брежуљцп, те је чувају од југозападнпх бура; равница је та препуна роднпх њпва п ружпчњака, а пзмеђ њпх се впјугају потоцп п нпжу сплна села са црвеним крововпма п белпм мунарама, као да те жељно пзгледају. Нпје пнако, него мпслпш да сп чаролпјом каквом пренешен пз Европе у Малу Азпју. “ Сплазећп доле друм се пспрва впјуга па после се спушта врло стрмо. Са севера па до впса пмамо да се пењемо само 600 метара али то пењање траје 4> , сахата а са впсаимамо да се спуштамо 700 метара до села Шппке а спустпћемо се за 1 сахат. Село Шппка бројп 800 бугарскпх кућа п има 2 цркве. Северна страна села умпче подножјем Балкана дубоко у шумовпто ждрело ајужно се осули ружпчњацп са којих се ово село обогатпло. На по пута Казанлуку лежпу ружпчњацима п у ораховој пгуми турско место Хаскијој. Од Шппке је сахат далеко. Још за један сахат хода пде друм непрестано кроз грдну орахову шуму те стиже ■ у Еазанлук, варошкојабројп 21.000 становнпка. Варош ова пма да захвали томе што тако згодно лежи, те јенекада била у цвету. Два друма вежу је са долпном Марпце а једпно друмом кроз Шппка-кланац могу да возе кола. Два друга друма, којпм не могу да возе кола, возе источно од Шппка-кланца од Казанлука преко Травна-Налкана У Травну. Хајин-богаз, о коме је често реч, лежи joni даље на исток. Но да видимо како се зачела борба у овоме кланцу. Руска војска полетила је као.стрела турској престолници, хтела је да продре у срце Турске п као да није много марила, што јој прете са бокова две турске војске, које бн јој могле запћп за леђа.

Пзгдеда као да је генерал Гурко преваљујући Балкан ишао поглавито око тога, да дигне народни устанак у јужној Бугарској п у Теса.шји, па да продре до Дариграда те да у престрављену престолницу, пре него што би обе главне турске војске добиде времена да се упусте у одсудне бојеве. Али бпће да су ове трп околносгп осујетиле ову смелу намеру, прво што је Сулејман паша позван са војском својом пспод Црне Горе, друго што је Осман паша ц непрпметно посео Плевну те успео у својпм бојевима протпв руске војске под генералпма Шилдер-Шулднером и Ерпденером, и што напокон Руси нису имали јтолико војске , да је у јачем броју баце преко Балкана, да [истом војском на отвореном пол>у разбију Сулејман пашу, те преко њега да потегну право Цариграду. j Људп који су вешти војевању веле да руски ллан није бпо лош, само гаје ваљало пзвестп јачом снагом, јер сеТурцп рсетише злу, те се упреше пз све снаге да га сузбију. Руси су се билп већ враћалп преко алп Сулејман паша не добп налога да се кроз ма којп побочни кланац спојн са војском Мехмед-Алпје илл да нође Плевнп, него му заповедпше пз ратнога савета у Цариграду: да по што по то отме кланац Шппку те да затворп капију, кроз коју ће Русп потећи Царпграду. У претресу ове стварп разплази се мњење стручнпх људп. Једни веле да је Сулејман паша увртпо сам себп у главу да мора отети кланац Шппку, а други веле да је Сулејман могао одсећп генералу Гурку повлачење преко Балкана п спојптп се са турском војском у северној Бугарској, алпму је заповеђено из Цариграда да удара на Шппку; некп пакидујош даље те умују, да Сулејмап паша ннје хтео навалпце да се спојп са Мехмедом, на кога мрзп што нпје прави Турчпннего нотурица а по службп млађи је од њега, па нпје хтео да војујс под њиме. Сад било како му драго, кланац Шппка је Још и данас у рускпм рукама а Сулејман је утрошио јурпшећи на њега до 20,000 низама, најбоље турске војске. Кланац Шипка нпје прави кланац. Кланац је у толико, гато је на томе месту један део Балкана нпжи него што су други деловп му, те му се полеђпца повлачп од долпне Јантре па јужно до долине реке Тунџе, па ма да је та полеђица врло разрп-

Бојшпте на Шипка-кданду.

ИЛУСТРОВАНА . РАТБА КРОНИЕА. , СВЕСКА 111.