Топола

Генерал Радецки вели у свом пзвештају: „Наш губптак од 9 до 14 авг. износп до 3,500 убијених п рањенпх и впше од 100 официра којп су палп. Непрпјатељ је претрпио још већих губитака, све оближње јаруге пуне су турских лешева. Смрад је несносан, помоћу Бугара закопали смо дешине из облпжњпх јаруга. Што су кданац Шппку одржали за прва три дана два пука п бугарске дружпне протпв целе војске Сулејман пашине заслуга је безпрпмернога јунаштва војнпка а погдавпто грднога самопрегоревања свпју офицпра, којп су у овој

тешкој борби показали дпвну храброст п летшш у смрт. Да набрајам оне којп су се отлпковалп, морао бп именоватп све редом, но не могу да не споменем нарочпто оне који су управљалп овом обраном а то су; начеднпк војске па Шппкп генералмајор Стољетов, начедннци позпцпја: пуковнпк гроф Толстој заповеднпк предње , пуковнпк Лппински заповеднпк гдавне позпције, даље начелник војске у Габровп генерал мајор Дерожппскп којп је погинуо, а за сва три дана тешке обране ове генерад-лајтнант пнџпњер Кренке. В.

НЕДАЋА РУСКОГА ОРУЖИЈА У АЗИЈИ

У Азији међутим наступише неке промене неповољне за Русе. Омахнула их часком срећа те им све лепе наде осташе јалове. У први мах је послужила срећа ђенерала Оклоплтију те је веома лепо успевао. Пошто је баш уз границу посео висове Муха-Естатер, рионска му колона продре у додину реке Кинтриш. На десној обали ове реке, на 45 врста далеко од горњих висова а на 6 врсти од мора освоји ђен. Оклопџија након мучне и скупоцене борбе хацубанске висове, позицију, која је одиста кључ северном Кабулети и Алчара долу. Потоњи сретан успех његов беше заузеће Самебе, а то је место које влада свими друмовима за градове у Лазистану. И од то доба као да га је омахнула војнички срећа; јер не само што не могаше напредовати даље, већ мораде корак по корак напуштати све задобивене главније позиције. Показало се шта више баш на очиглед, да јетурскавојска бројем далеко премашила руску војску. У почетку јуна доби Муктар-паша из Јевропе и Азије припомоћ и то 22 батаљона са 45 топова. Турци одбише руски нападај на позицију код Цихеџире, и ђен. Оклопџија изгуби 800 које мртвих које рањених те. се мораде повући назад на Самебу. И тиме је рионска колона завршила своје нападаје и сад стадоше Турци да нападају. На висрвима код Самебе нападоше 34 турска батаљона ослабљену рионску колону Окдопџијеву и у пркос свом јунаштву морадоше Руси напустити Самебу, те се повућн на висове Муха-Естатер. У потоњој борби изгубио је Оклопџија четир штабна офидира, 16 официра и 4 50 мртвих и рањених. Али ни лево крило руско под ђен. Тергукасовим не прође боље. Тергукасов је с победе па победу посео Бајазет, Дијадин и Сурб-Оханес. И за ериванску колону под заповедништвом његовим беше прва препрека у том победном походу кад оно нагрнуше гомиле Курда од Вана

према Бајазету. ђен. Тергукасов изасла ђенерала Амилохварова, овај разбије Курде, погони их пак преко аладашког гребена и врати се натраг главној колони. И за тим се крену руско лево крило према Кара-Килису, и како Турци измакоше то Руси без боја и крви заузеше Каракилису, варош Алашкерт са градом Топракале и Зејдекан. И туна застаде Тергукасов а с њим и сретни успеси његови. Бојем већа турска сила нападе у један мах руско дево крило са две стране. Спреда га нападе Муктарпаша продирући од Делибабе према Зејдекану, а с леђа се опет појавише вански Курди и то на 10,000 људи. 16. јуна се сударише први пут на висовима код ДрамДага, али се у пркос жестокој борби одржаше Руси у својим познцијама. 21. јуна доби Муктар нове снаге те удари још жешће на Русе, и Тергукасов се према бројно јачем нападају мораде повући натраг. Губитак руски беше лриличан, јер читава војска Муктарова беше пет пута већа. Да притече у помоћ Тергукасову подиже се ђен. Лорис-Меликов испред Карса с војском ( ђеп. Хајмана и с тешком муком му пође за руком да олакша узмицање Тергукасову. Како Лорис-Меликову допаде глас, да Муктар полази с читавом војском према Карсу, онда престаде да лубарда Карс, разашље топове у Курдару и Александропољ, концентрише коњицу код Кејвале, а пешадију код Саима. Колона Тергукасова, идући из Дајара према Сурб-Оханесу, узе у закриље своје на 300 хришћанских породица, што побегоше из Алашкер-долпне од покоља башибозука и Курда. То је задржало покретање колоне и помогло турској пешадији у нападају. С тога се реши Тергукасов да пре свега склони болнике, рањенике и бегунце у Игдир. Стиже б. јула у Игдир, 8-га се крене према Бајазету, те сретно спасе притешњену посаду руску.

ПОВЛАЧЕЊЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ У АЗИЈИ.

Када ериванско оделење ђен. Тергукасова победи Турке код Бајазита, тек онда изађе на видик у каквом мучном положају беше ова колона до ослобођења и одмене бајазитскога гарнизона. И ђен. Тергукасов је у кавказу стекао ђенералски чин, као и остали млађи ђенерали руски на пр. Лорис-Меликов, Хајман. Девел, Оклопџија, Иавчавадџе, Шереметјев и др. Сви кавказки ђене-

рали беху јуначни и храбри, војници, али као ђади ратне школе њихове ретко дођоше у прилике, да сами предводе већа војена оделења. Овај рат је за њих прва прилика у коме ваља да предводе размерно већа оделења, те и овом приликом шћаху давојују онако, као што војеваху с успехом пре 20 год. у Кавказу. Та су начела: непријатеља изненадити и побити, продирати,

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 111.