Топола

ре, силовали же&е, нагрдили цркве, и како оне бугарске породиде, што се спасоаге испред беснилука вихова већ, од неколико дана немају залогаја хлеба. С јутра 17 (29) Јуна изашље ђен. Шамшев пуковнпка Псмапдова с малим козачким оделењем, и овај наиђе на две чете Черкеза, око 100 људи разбије их и преотме им 70 ком. разна орушја, o 0 коња и окс 20,000 ком. стоке. 37 погубише, 7 ухватише, међу њима познатог зликовца Кара-Муставу Турчина и Арапа Аадема. Првн је 12 год. беснио у околпни, а у потоње доба беше шпијун турске владе. Пза тога боја нестаде Черкеза и башибозука нз околине. Пуковник Исмаилов се вратп у Бабадаг а сав задобивени пљен оставп тамошњпм хришћанским становницпма. Руси изгубише 1 мртва, 2 рањена козака и 5 рањенпх коња. Од 17 (29) до 18 (30) Јуна прешло је оделење пуковнпка Псмаилова 100 врста. Друго једно оделење пошло је нз Бабадага правцем према селима Татар - Римнику и Татар-Примнику под пуковннком Сљусаревим. Не наиђоше на Черкезе, али наиђоше на грозне крваве трагове черкеске. По путовима у селу Саријурду нађоше 15 грозно нагрђених дешина. Народ се разбегао и скрио у шуми. Баш у то доба кад

је пук. Иемаилов разбио Черкезе 17 (29) Јуна онда је беснила нека друга чета у овоне селу. Изтражујући дочују Руси ово; Турци се повукли у Мецидију и даље иза Трајанова бедема. 17 (29) дође У село Кучикој једаи регулашки турски ескадрон из Меџидије али како чуше да је једно руско оделење у селу Казапкоју, одмах се повукоше натраг. У Меџидији беху 1500 2OOO људи пешадије и око 100 коњаника; а код села Мамакрота крај обале 1 батаљон пешадије. У Кистенџи није било војске; отишла је већ у Чернаводу а артиљерија се укрцала у Варни. На прузи Чернавода - Кистенџе ) утврднше се Турци иза Трајанова беде.ча, али гласови о тамошњој војсци турској и о намери њезиној беху веома разноврсни. Неки тврде Турци хоће само да се бране, а неки опет да очекују Мисирца Хасан-пашу с помоћи, па да са 25,000 људи почну нападати. 19. јуна (1. јула) распростре се глас у Бабадагу да Руси хоће да напусте Бабадаг. Ужасно узбуђење овлада народом; гомиле народа опколеше ђен. Шамшева молећи га да их не оставља и не напушта турској освети. И свештенство изађе преда њ да га моли, те ђен. Шамшев брже боље мораде умирити узбуђени народ.

Карло I. кнез Румунски.

БОРБЕ ОКО 0 ПЛЕВНЕ.

I. Дунав је бпо преброђен; Никопољ је пао; -- балкански су пролази у руским рукама, Рушчук је тесно опсађен, козацп под Једреном, Стамбол се тресе! Док су Руси овако опојени својим првим лаким успесима размплели се по целој Бугарској, указа се од Видина један малени облачак, па долазаше све блпже и ближе, па постајаше све црњи и тежи, док се на послетку не сави над Плевном као страховпта олујпна, те се туна проломи п прште, про-

су свој смртопоснп град, те прећаше да помрачп сјајне руске успехе и да направи од плеванскпх нољана грдно руско-румунско гробље. Прешав Дунав, Русп су се журплп Балкану, не хајућп, шта ux може снаћп с деснога бока, од Видина, где је стајао Осман-паша са 40 —50 хиљада војске и свакп час се могао јавпти у тврдпм положајима Плевне и Ловча, те им грунутп у танак деснп бок. Чињаше се, да руске вође ппсу извидиле колика је османова спла п од каквога пеизмернога значаја могу да постану плевнански положаји.

ИIУСТРOВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА Ш.