Топола

17

VOJNOVIĆETA. Upotriebit ću sav svoj supružki upliv. KOČEVSKI s naglasom. I vlast! VOJNOVIĆEVA prieteđ mu se prstom. Vi ste zloban Čovjek, doktore ! (Dombajka ae vrati u to.) PRIZOR JEDANAESTL PRUAŠNJI. DOMBAJEVA. DOMBAJEVA vrađajuć se. Strašan je taj moj muž. Kad je već sjeo na kola, onda se tek poćme sjećati, da još ovo ; ili ono treba. Bilo bi pravo čudo, ako još jedanput slugu gore nepošalje. KOČEVBKI ustavši. To je mala slabost, kakovih obično vidimo na svakom čovjeku.. .. Gospodin Dombaj malo je nervozan ... tO je SV6. (Uzme svoj šešir.) DOMBAJEVA opaziv to. Vi zar već idete, gospodine doktore?.. . Nije moguće! VOJNOVIĆEVA. To je sbilja naglo. KOČBVSKI važuo, Imam danas još toliko bolestnika obajti ... i zato, premda mi je preugodno družtvo ovdje, (nakloni sc obim goapodjam) nepreostaje mi drugo, nego se odmah vratiti. DOMBAJEVA. Bez i najmanje okrepe ....

Toraić : komedije.