Топола

20

DOMBAJEVA izpravi se na stolcu. Ja?... Ha, ha, ha! Kako ja dolazim do toga!... To mi je prvi glas! TOJNOVIĆEVA. Kažu, da te vrlo cesto pohadja.. . . DOMBAJEVA. Posve naravski, jerbo ga vrlo često zovem, rad bolesti! VOJNOVEĆBVA. Pa ipak govori se, da vas i bez poziva višeput iznenadi. .. DOMBAJEVA. Da, da! Ali zar ja moram biti tomu uzrok? Moguće je, da ga nešto drugo amo vuče.... VOJNOVIĆEVA trgne se, oprezno. Nešto drugo .... (Dukavo) Možebiti Ljudmila ? DOMBAJEVA. A zašto nebi moglo biti? VOJNOVIĆEVA. 0 da! Nu ja sam u ostalom čula, da je doktor Kočevski DOMBAJEVA sa živim interesom. Što, da čujem? VOJNOVIĆBVA. Da je već učinio svoj izbor. DOMBAJEVA uzrujaua, nu suzpreže se. On da si je već izprosio djevojku?