Топола

27

LJTOMILA k»o gore. Mogla bi imati pravo ! DOMBAJEVA ponovljenom strašću. Dakle, da svršimo Ja kažem, da je doktor Kočevski formalno zaprosio moju Ljudmilu... ATi veliš na to ? VOJNOVIĆEVA. Da je to nemoguće. ... (tao nombajevoj) Djevojke nas slušaju, ... odpravi jih! DOMBAJEVA Ljudmili i Zorici. Idite, djeco, udrugusobu! Imamo važna razgovora! LJUDMILA. Idemo, idemo! (Zorici tmo) Što je ono rekla majka? ZOBICA tiho. Da Te je doktor Kocevski zaprosio. LJUDMTLA žestoko. Majko, majčice!. . . DOMBAJEVA. U drugu sobu, diete moje! U drugu sobu! VOJNOVIĆ’EVA uzrujana djevojkam. Idite, idite! (Ljudmila i Zorica odu na desna vrata.) PRIZOR OSAMKAESTI. GOSPODJA DOMBAJEVA i GOSPODJA VOJNOVIĆEVA. DOMBAJEVA Vojnovidevoj. Veliš, da je nemoguće? (izvadi pismo iz džepa.)