Топола

Па се онда дпгне да запламтп жарко Над његовом главом, Па се онда спусти да запламти жарко На пучпнп морској, на западној странк. А за тпм се сведу на смркнутом небу Оне крупне звезде, II тмурпјим гласом океан забруји, Тада опет зора сунце на пут спрема, Алп једра, брода ни од куда нема.

Кад је тако леж’о будан, полубудан, А златнп гуштери шетаху по њпме, Тад се неке с.тпке дочараху саме Као шарен санак, што га мисли плету, Мпслп које блуде дадеко, далеко. Ту је уп.тетена једна кућа ма.та Ту еу уплетена деца тако драга, Ту је уплетена жена тако мпла, Ту искрсну слпке добрих прпјатеља, Кровови црвени и млин на висини, Лесковп шумарци и путања кроз њих,