Топола

48

Причал:а му шта се зблвало по селу ■Јер дабогме она познала га нпје. Огорелог, тужног, обореног странца Прнчала му много, та о чему нпје, Па је тако дошла и на љегов дом: Како Је умрло најмлађе му дете, Како је Анпја тешко жпвовала, Како ј’ Фплип децу њену школовао, И запроспо је, она нпје хтсла; Мислпла је.увек на Еноха свог. Ал на покон шта ће, а п шта бп знала!? Руку му је дала. Не може се сжлом, - - све је то судбпна, А сад му је већем родпла и сина .... Не паде ни сенка Еноху на чело, Нп мак’о се није. Да га је ко глед’о тај бп рећи мор’о Енох срца нема. Ал’ кад Миријама додаде још ово; „Сиромашак Евох, ужасноје прош’о!“ Тад је јаднпк седом затресао главом,