Топола

92

НА ГРАНЦЦП

Ако вам не би тешко било, још ноћас... Ја сам за четврт сахата готов. ТелеграФисаћу у В. Шпљеговац да начелнпк санптета бањскога кора, г. мајор Др. Лонткјевпћ врши моју дужност , док се ја не вратим, п онда могу одмах поћи! Врло добро. Дотле ће и моја каруца бпти запрегнута да вас одвезу до прве поштанске штацпје у Ражњу, а одатле до Београда пмаће све штацпје телеграФску заповест да вас очекују са спремним коњима, како нпгде не би дангубилн Само вас молим да завршим писмо Њ. Величанству. Док је Черњајев то радио , дотле и ја написах депешу пуковнику Хрватовпћу да упути мајора др. Јонткјевића у Делиград , ц пошто је ђенерал своје писмо запечатпо и менп предао, дадох му и ја депешу на потппс. Е, сад вам желим срећан пут, и хитајте да нам донесете повоњан одговор! рече ђенерал. Ми се руковасмо и опростисмо. Похитам кроз ходник да предам депешу, ал Комаров ме дочека н уведе у своју собу. Ја му казах да одмах полазим за Београд са писмом и поруком главнокомандујућег за Господара. Висарион Висарпонич стаде ми држати читаву придпку о важности моје миспје, о томе како ја треба да је пзвршим и т. д. У Комарова беше тако много мисли , да су му се преко реда отимале из уста , п изговорпо је такав галиматијас, да га несам у у стању сада испрпчати, алп да сам га могао стенограФисати, био бп врло интересантан по характеристпку нашега тадашњег шеФа штаба. Најзад се откачих и од њега те отрчим у моју собу да (( пакујем” што ми је најнужније за пут. Бадемлпјћ још седи на кревету па ме чека. Шта је? Што си се задувао ? Вања ми се спремати на пут, слатко-горкп Бадеме !