Топола

109

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

да се не поклоннм ћнвоту светога краља нашег Милутпна. С некпм чуднпм узбуђењем спустио сам се од Драгомана к СофпЈп. Путем сам се дпвпо красотн прнроде и лепотп стаса и облика људског, п одела п мушког и женског. Све су то крупни, впсоки људп, али махом ћосавп. Њпхово је ношиво најлепше. То је права сгарпнска српска ношња : панталоне (чакшире, али ја кажем панталоне за то што су са свим тесно скројене) од белог сукна ; дорћмче (капутпћ) од плавог сукна, скројено на струк, ишарано белим п црвеним гајтаном; на груднма, на левој страни, џеппћ , нанпже исечон , исто тако пшаран ; рукави кратки , до пола мишке, као кошуље у наших дама ; појас , широк са две шаке , бео, малко прошаран, а утегнут другим, мањим и много ужим, који је и онолико шпрок и онако израђен као повој у београдске деце, а зове се колћн ; шубара, али лепа, не као у Влаха; кад Је дажда или „хладовинка”, кожух од беле јагњетине, опточен црном, скројен малко на отрук, тако да одабнра ббре. Женскиње се носи као и у пиротском округу, само што им литћк није црн, него плав, и, као и у мушкиња, ишаран; косу спуштају низ леђа, у триста ситних витица, које су у дну свезане уједно, тако да изгледају као каква фино исплетена лесица. Говорп се као п око Нпша или у сврљишком крају. Два часа од Драгомана, Слпвница., турска Халкалија, велико село (140 кућа), на рецп Слпвници, коју неки зову и Алдомировачка река, јер долазп од села Алдомпроваца, у нашој области. Слпвнпцу је била посела наша војска, па је после напустила. Сад није ничија, ни руска ни наша, јер Руси још нису послали амо какве џандарине, нити порезе покупили. Сељацњстрахују од тога, и желе да дођу под нашу управу, „Стари су нам, веле, били Срби; и ни хоћеме да сме Срби.”