Топола

138

ЗЛАТНА ГРПВНА

Мидунка (приђе машпнп , размешгајућп комаде руб-на.) Да , раДићЈГ [седне и ночве да шпје], о ја ћу радити мајчпце и впше п боље но досад. Иконија (за себе.) Јадна моја мученице! (склонп главу.) ТрнКО (пзађе с леве улпце, замнш.вено.) Па ИИЗК ЗЛаТО НПЈе СВ6могуће..,. Перунка (држећи цвеће, злобно.) И то'си научио данас од једпе сиромашне, просте девојчице!? Трнко [тргне се). Ти СИ Перунка. Ја сам видела, како је ова лепа кита цвећа сасвим неуљудно бачена кроз прозор. Трнко (осврће се). Ћути Перунка (з.тбно) Да ипко не чује, јел! ? (смеје се). Ваљда не мислиш још једном окушатп срећу? Олободпо изби тн то из главе, Јер има и лепших од тебе ( по ђе, смејућп се). разумеш лн ме лепшпх (за с(бе). Још сада, одмах бацићу ирву замку ( o де на лево). Трнко (уплашепо). Она је впдила. све зна, може ме још пред светом и обрукати (замисли сеј. Проклета жена! Морам је какогод. заварати. (одлазп вртећп главом) Право ми вели ћир Ставро, море чувај се тп младих удсвнца, а ја не. Тако ми и треба! (оде у кућу). Појава 7 Перунка (уђе V собу, Иконији :) Дооар дан, тета Иконијо (полубпјв У РУ К У)Милунка (т| гне се). Ах ! Пконија. Добро ти бог дао! Милунка (у отрахус Шта ће ова сад? Иконија. А од куд ти тако ? Перунка. Чула сам да си била болесна, па се свратих да те обиђем. Знам да немате никог свог; а ми као старе познате још из Темишвара, не треба да се заборагимо. Иконија. Да, да, ти сп добра душа. Хвала богу и мом детету на непој нези, сад се опет добро осећам. Перунка (претворноћ А, збиља Мило, ја те и ие види.м. Ти сп се задубила у рад па и не гледаш. Радиш лм , радшн ? (приђе јој). Мидунка (лагано). Ето, колико се може. Иконија. Мора јадница да се труди као свако сироче. Перунка. Ех, сироче! није опа сироче ! (зајед.впво). Скоро ће ваљда спремати и свадбене дарове. Мидунка (молећвм гласом). Перко