Топола

140

ЗЛА.ТПА ГРИВПА

Перунка (претвараЈућп се). Ја се нисам надала да ће вас моје ■безазлепе речи тако узбудпти. (Иконији) Немој да сте, тета, на крај срца. Та она Је још млада и пеискусна. (Мплунки) Мампца је добра она ће тп опростити, је лп тета Иконијо? (нољуби је у руку) Остајте цдраво, морам дому хитати (за себе, задовољно) Почетак је добар. (оде). Иконија. Опроститп? Нпкад! Ти с Мишљеновпћем? Са сином убијце твога оца ? Милунка (упрепашћено). ЛЈамице, шта Је тебп, о коме то збориш? Војислав (ппшућп. говопп). Дођи извесно, тиче се спомена мог и твог оца, који су пеправедно окаљани. (ирегл»да ппсмо) Иконија (нрпбрав се). И тп ме Још ппташ? Добро, чпни што год хоћеш, али Ја не ћу да дожпвим, ја не ћу да те чујем са сином онога. који Је твога оца осрамотпо п убио. Чујеш лн ме? Ја те не могу благословити..,. не ћу те ни проклети.... али ти.... ти ћеш ме посити на душу и овога п онога света! (клоне) Милунка (врчспр). Он, СНП убнЈце могоца? (клекпе крај матере) Оче, опрости грешнпци ! (клоне у мајчпно крпло). Војислав је прегледао, савпјајући). Тако! (на се прпблгжп прозору п бапп у собу). Перунка (која је међу тпм изашла с леве улпце, вплећп то). Ах таЈнП договор?! (Завеса пада) (наставпће се)

ВОЈНИЦА

(НАСТАВАК) Аустро-Угарска Угледајући се на Швајцарску, п Аустро-Угарска узаконила је наплаћпвање војнпце. Овде војницу плаћају: I, Сви онп, којн су лпчпо неспособнп за војену службу и због тога избрнсани нз регрутскпх сппскова. Исто тако п онп којп годинама стигну за војску па се од службе поштеде или се поштеде из ове доцније у годпнама у којнма на њпма још лежп обвеза војене службе.