Топола

163

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

кеш, не желећп зар видети странога принца на владп у ■суседству Аустрије, показивао мање рђаво расположен против Кузе, али је протнв Србије постојано дисао од■судно непријатељским духом. Пред овим дипломатским демонстрацијама кнез Куза држао се крепко и чврсто. Сазнав за пројект о комисији, он јавп у Цариград преко свога агента, да је он у стању одржати ред па да комисија није потребна, но као што ■би она, ако дође, ободрила партаје , он је решен да се неумољиво против њих окрене, па зато напред скпда са себе одговорност за мере, које буде приморан да предузме; шта впше, скида са себе одговорност и за догађаје, који бп се тим поводом унутра и сиоља, могли изазвати. Претња кнежева, да ће против иартаја устати џпеумољиво”, допала се представнпку аустријском , али је мање по вољи било Порти и њеним прнјатељима што се претило а сиољним Ђ догађајима, на које је, као што беше ■свак уверен, кнез Куза нишанио јак новим пријатељством, које у Србији беше стекао. Тим се догађајем облаци над главом кнеза Кузе растурише, али је то било само до нове прилике. А међу тим беше на реду Србија. Земљпште у СрбиЈи не даваше ни каква изгледа каквим комесарима на успех, јер је кнез Михаил био аукторитетом јак, а догађај бомбардања беше у земљи све духове уједно шљубио. Ту се морало дакле из далека спремати земљиште. Али је за Србију бомбардање било и озбпљна опомена , да се не сме у нераду успавати. Последњом набавком оружја она је још далеко била од тачке, на којој је могла мислити, да је свршила свој задатак око оружања; много је још што шта остајало , да се у томе реду ствари предузме. Природно је , да је та нова струја, коју је бомбардање покренуло, задавала бриге Порти и изазивала њене противне мере. Почеле су искршавати разне комбинације о војеном уређењу Турске. Било је решено, да се сва војена снага пренесе из Ца-