Топола

171

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

{С Вп говорпте са убеђењем, одговори ми Али-паша, као човек савестан, но, на жалост, ја морам додати, да ево од три четири године не 6и ни једног корака, који би иоказао , да се хопе сиоразумљење с нама; но , на против, новине се српске отварају свакојаким клеветама против Порте, а нарочито у погледу на Босну , и кад се ми тужимо, Гарашанин одговара или одричући плп извијајући. У Лондону се Формално буни протнв нас: то чини једно лице , које прати кнегињу , један чиновник прве класе (државни саветник).” Ову је позицију најтеже б[lло бранити , ]ер ту говораху јавна, необорива Факта; но пошто се и ту трудих да одбијем напад, како се могаше, Али-паша ми одговори сетно невесело: к Неће се дослук, неће!” (( Јест, рекох му, има заиста међу нама једна препрека за дослук, а то је М. Зворник. Он је за нас од највеће важности, и докле се год не испразни, дослук ]е тешко постићи ма колико га ми желели.” „Важан је за вас, али је важан и за нас,” одговори ми он. (( Кад изгубимо М. Зворник, изгубљен је и град (велики Зворник), а с друге опет стране чује се, да га Србија хоће да отме, па према таквом расположењу ствар се тешко решава.” Ми прелазимо преко даље дискусије у овоме питању, које ћемо на другом месту у цедини разложпти, а ако смо га овде додирнули , то је било само за то, да покажемо у опште колико је на свима тачкама било једовито расположење Портино спроћу Србије. Неколико дана за тим (1 Јула) јавио сам у Београд, да се војска знатно на Варну шиље , и да нема сумње, да је ова експедиција нама намењена у потврду речи, које ми том приликом Али-паша такође изусти , а на име, (( да их наше оружање ириморава да отворе очи. п У исто време управи Порта на мене ноту, којом се жаљаше, што је новине српске клеветају, докле оне го-