Топола

„Та свака речца, та свака мис’о „Била Је увек, за народ мој; „За браћу милу, штТо би радо] „Доле у пак’о, у крвав боЈ 1 вв llм’о сам чедо, анђелског лика в На њему беше исписан сјај в Од глади горке очаЈним гласом „Мољаше оца „хлеба ми даЈ“ а в Ох хлеба оче, комадић хлеба „„Да стишам тешку, голему глад*® *А ја сам плак’о дуго и горко „Јер ми Је сваки ишчез’о над.“ г Скрио сам лице, а сузе вреле „Квасише моЈу рањаву груд в К’о махнит скочих, излетех нагло „Јурећи журно ма куда ? куд ?“ „Међ људе одох да хлеба тражим „Ох хлеба даЈте! вик’о сам Ја в Ал’ њина срца ледене санте „Презреше мене, презрсше даД ®У тешкој тузи, у болу, јаду, „Дотакнух чело,Јединца мог „Не плачи чедо,“ тихо му шанух „На небу горе добар Је БогД

јЕво вам жеље, чујте је сада „Та то је урнек надања мог. в Ево вам песме уздаси то су „Што бедном створу дарова Бог“ в Он ће се на нас, смиловат’ сине „Он ппје, чедо, к’о овај свет „Ал’ један осмех, па неста свега „Свен’о је онај мирисни цвет. а „Имађах јоште, једину наду „Имађах наду, живота мог, в Ал’ моћна судба и њу ми узе „Узе ми срећу свемоћни Бог.“ Од силна јада, патње и бола Певач је пао доле на тле , Та сваки пзраз, на бледу лицу Пратише очи, тиранске, зле. „Оћете л' јоште да вас веселнм ? „Ој ал’ је диван небесни сјај „У место злобе, пакости земне „Тамо је горе, небо и рај". „Престзни, стани, куда си заш’о г Прикупи мисли расути строЈ Зар таквом песмом веселиш певче? Престани, велим, гини ил’ стоЈ ! а

Доцкан Је доцкап тој жељи клетој Освета велиш биће ти лек Доцкан је претња јер оеа песма Њему Је тужном, скончала век.

ЈТ. ј. ЈТетрови-к

203

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА