Топола

210

Н А. ГРАНИЦИ

прва је та маса јурпла у Коморав,веву собу кад год јој се хтело, доцније је била пред његовим вратима стража да их не би више од једнога на један пут ушло. Хајде да впдимо шта бива у тој соби макар за неколико тренутака , па ће читалац иматп појма како је било ваздан. Поред кревета, који није „намештан” бог зна од кад, и на коме се ваљају стотине депеша и рапорта , испод јединог прозора тога кабпнета, стоји писаћп сто шеФа штаба, на коме су такође читави брегови хартије. На једном ћошку седи (( јункер” Ђорђевић (син „корпусног командира”), који је био најмилији писар Комаровљев, јер га је водио са собом и кад је ншао својој жеип у визиту, или кад ју је пз Делиграда испраћао, седи п нешто пише. С друге стране седи Впсарнон Висарпонич. Пред њпме је онај познати лист ђенерапне карте геограФског бечког инстптута, у чијим се гранпцама кретало цело ратовање Черњајева с Абдул-Керпм-пашом, у руцп првена ппсаљка, а поред карте чаша чаја са парчетом лимуна унутра. Он нешто мерп на картп, па час сркне чаја а час забоде нос у карту. Најзад рече своме писару : Джорджевпч, пишпте! Јункер спреми да пише по дпктанду, а Впсарпон Висарионпч диктираше полако следеће. Дпспозицпја за 16 септембар. 1 Комаидант алексиначке одбране, потпуковнпк Јован Поповпћ има да начинп испад са 1 0 батаљона пешадије, једном тешком и једном лаком батеријом, једном четом пијонера п 150 коњанпка да начинп мост преко ... 11 тај мах уђе један ордонанс-коњанпк п предаде једно ппсмо. Комаров отворп, па видећи да је написано српски, пружи писмо свом секретару Ето, что такоје?

1 Кажу да н ова диспозиција ннје нз главв Комаровљевв...