Топола

215

НА ГРАНИЦИ

Карлевич оде да доведе тога ђенерала, којн командује полуескадроном. Можда ће се којн од читалаца зачуднти да је међу руокнм доброво.вцнма, којн су к нама долазнли било и ђенерала. Ко зна да је у то доба било у активној руској службн хнљаду н четнрн стотине ђенерала тај се не ће чудити, јер колнко их је онда морало бнти у оставци ? А к нама су долазили с малим изузетком, све такви ОФицнри којн у Руснји беху већ одавно у оставцп или пензији, било рад старости пли ради другпх околности рад којих се и младн ОФицнрн „уволњавају в оставку.” Тако нпр. од три руска ђенерала којн су к нама дошли сва тројица беху одавно пензионнрани; Черњајев због своје опозицнје Миљутину, Новоселов и овај козачки због старости. После неколико тренутака уђе наваљернјскп ђенерал, у његовој врло старпнској униФорми . погрбљен од старости. Комаров га дочека врло љубазно, узе га под руку и одмах га одведе к Черњајеву. После четврт сахата изађе Черњајев с њпма и оде да поздравп ново-дошавшн полуескадрон. На друму пред штабом беху упарађени Козаци на својим мршавим пзмученим коњима , п са њиховнм нечовечно дугачким копљима. Беху то махом старп давно ислужени војници, којн су у многим биткама билн, јер је готово сваки имао солдачког (( Георгија” па прсима, а по неки и по два три. Заставник је имао сва четпри крста Св. Ђорђа које редов и нижи чин може добити (јер тај је орден за ОФицире друкчији). Беху то махом старци, редак је био војник у томе полуескадрону испод 40 година. При свем том ђенерал их поздрави са обичним: Здраво, децо (ребјата)! Здоровје желајем, ваше в-ство-о-о ! гракнуше Козаци као у један глас.