Топола

222

НАГРА II И Ц И

Пишите! рече за тим Комаров оштро своме секретару. Овај поновп последње речп где је стао. Комаров дпктираше даље; (( Пуковнпк Хрватовић са целом својм силом на десном крилу нашега положаја. има да нападне непријатеља једновремено са осталим командантима, алп тек пошто горе набројани напади привуку непријатеља на се, ито има да удари са свом сплом противу непријатељских шанчева у долини Турије, да пресече непријатељу повратак на Суповац и да га нагна на Мораву.” Пошто је секретар свршпо , Комаров узе написану дпспозпцпју п карту и пође опет ка главнокомандујућем У ходнику беше лар.ча и гунгула да не може бити тора. Ша је то ? Ко се усуђује, у штабу правитн та ■ лав неред? викну Комаров. > Ваше превасходство , рече му један од оФицира ето јсдан пијан добровољац, хоће право главнокомандујућем, па не можемо да га отерамо! Комаров се прогура кроз гомнлу која беше окружила ппјаницу, па се раздера на њ : Ко сте вп, шта хоћете? Ја... ја.. . сам д.... д... добровољац руски. Дошао сам да ое бпје.м за ту словенску браћу.... Хоћу да видпм Черњајева, оно истог Черњајева, ђаво да га носи, за којим лудује цела Русија, разумеш?... Баците га на поље, п нека га одведу у казамате шанца Л» 1 док се не отрезнп, заповедн Комаров. Одвукоше добровољца „ђаво да га носи”, а Комаров однесе диспозицију главнокомандујућем. Черњајев, пошто је саслушао дпспозицију , пареди да се дода јога ово ; „Наређујем, да се 16- ог у зору изда свима трупама ракија, печено месо и хлеб. Сви војници да оставе своје -торбе у логору, а да само понесу оружје и муницију."