Топола

224

НЛГРА Н И Ц И

I

— Таман иосла ! рекох му ја Румунија не ће да нам ироиустп оружје и олово, па ће да нам пошље читав батаљон добровољаца ! Једва се извукла два рођака нашега Књаза. Кра.ва ! упаде ми Волков у реч претећи ми прстом. Дакле два рођака Њ. Величанства, који су румунски ОФицири у оставци. Један од тих оФицира, као што знате, то је пуковник Картаџија, који баш у овом тренутку галопира на његовом лепом коњу из „Крањеве” штале, пред Черњајева, који га онако лепо сабњом поздравља , п који му доноси рапорт своје команде. А његова трупа покупњена је пз оних бригада наше народнс војске, у којима пма правпх Влаха, по оном истом начелу по коме је црногорска ја гаганока легија покупњена из свију трупа у којпма су Црногорцн билп расејанн, са.мо што Румуна имамо више, па су бирани побољп. Г. Катарџија је негде нашао четнрп нижа чпна из румунске војске те их ноотавио за четне командире, осим тога један румунски потпоручик некако је срећно пребегао преко границе овамо, те га је Катарџија поставпо за батал.оног команданта, а њему самом намењено је бригадирство румунске бригаде ако му експерпменат са овим првим баталшном испадне за руком. Међу тим стигосмо на место, п том нрнлпком чусмо, да је у том нашем батал.ону п команда румунска.... Не знам за што нас је то све некако непрпјатно дирнуло. Сви српскп ОФицпри који беху изашли на смотру кад зачуше где се командује „дрјапта" и „ствнга” стадоше се згледати. Морам иризнати, да је и менп била непрпјатна та румунсиа команда, у пркос лпчне спмпатије коју пмађах за пуковника Катарџију и при свем том што сам се јако интересовао за његово предузеће. А међу тим ни менп