Топола

230

НА ГРАНИЦИ

Пошто Др. Циман оде , ја предадох ђенералу оно „поверљиво” ппсмо, које беше завучено у моја званична акта. Он не слутећи ништа отворп га, погледа на потпис па рече менп : с( Од војеног мпнистра” па стаде пажљпво чптати. На један пут пребледи, па онда одмах за тим поцрвени, стаде гутати врсте тога тајанственог писма па кад га прочпта згужва га од беснила, баци га на ћилпм скочи и стаде ходати као згранут по соби. „Ово мени ! Подлац један!.... Шушумига једна, који није ни за батеријског командира а камо ли за министра војног, па се усуђује мени да пише таквнм тоном.... Он не зпа.... Ја.... ја ћу још данас узетп све моје Русе, па ћу отићи из Србије, нека он после бранп Србију са оваком војском против целе стајаће војске отоманског царства!.... Ја се бејах скаменио какав еФект учннп оно кукавичије јаје из мојих аката. Ваше високопревасходство рекох ја молим хиљаду пута за опроштење , али ја несам могао ни слутити да ће у моме званичном пакету.... такво писмо.... Черњајев на један пут стаде па се замислп. Мора битн да се п њему чудно учпнпло откуда то писмо у мојим рукама. Пма ли Теша какав узрок да на вас мрзи? заппта на један пут ђенерал. Не знам, ваше в-ство, алп не верујем. А јесте ли имали какву аФеру с оном протувом светском, с Бекером? Пикаку на свету! Нешто мора да има, кад су они баш ваш пакет изабрали да потуре ово ннтковско ппсмо и Черњајев се саже те га дохватп са земње ево па читајте. Руку