Топола

251

ДЕЦА. РОБИЈАШН

све једно донеспте мени све да платим поштено Па после ту су авлпје , простране шупе. У њима има свакад по нешто , што се може дићи Е... хе... ја како би се жпвело ? Зар мислите, то другп не раде? Стотпнама пх тако жпве. Најпосле и то је посао. Ја шта ви мислите? Е... . алп ако ухвате ? уппта зачуђено онај млађи дечак. КоЈешта. ухвате ! наставп кавеџпја много ко и обраћа пажњу на вас. Свако ће помислити деца. После, вп сте лаки , на бежите; а бога мп и не идите на несигурно. Дању добро прегледајте авлију, а сутра рано на посао. Најзад, и ја сам ту, да вас браним. Не ћемо признати нншта. Сутра ћемо у полпцију, да вас упишем у буквицу. Гамо за жпву главу не казујте ништа. Иначе, ја ћу све на вас свалитп Деца ућуташе. Старијн само климну главом. Кавеџпја се осмејкиваше п нуткаше нх да једу. Донесе нм после тога сланине; понуди их дуваном ; Отворн за тим шалу са њима. Смејаху се п разговараху, као давнашњи пријатељи и иознаници.

После овога није прошло нп месец дана, а по варошп се осу све крађа за крађом. Једноме трговцу у чаршнјп баш око подне предигоше скупоцени женски огртач са дућанских врата, Другоме опет трговцу беше украден свилени кишобран, који висаше на уласку дућана. У једној авлијп, у абаџијској улици, нађоше једнога јутра обијен катанац на шупи п одатле однесена некаква слана рпба. Једноме опет сежаку из Рнпња смакоше у сред дана на марвеној пијацп међ’ толикпм светом, седам овчијих кожа; другоме сељаку из Мирнјева нестадоше из кола насред Теразије, баш онде кодчесме, петоро пилнћа.... Подигоше се тужбе са свпју страна. Некакав трговчић, који не беше за пет година данак општини пла-