Топола

ХРЕЉА ОХМУЋЕВПЋ У НАРОДS' ПОЗНАТИ „ХРЕЉА КРИЛАТПЦА К

267

На крају XIII. и у првој половини XIV столећа, држава је српска нагло корачала путем наиретка. Слаба внзантијсна царевина изнурена грађанским ратовима унутра, и нападајима споља , нпје могла да супрот стане свежој а јакој сили препорођсне Србије. Србија је ратовала с Грчком и вазда побеђпвала. Почев од краља Мииутипа па до цара Уроша гранпца српске земље све се впше ширпла на штету ове изнемогле царевпне. Ово време војнпчке славе , државног и друштвеног напретка, отварало је поље одликовању личних заслуга. На политичку површину увећане Србије поред старе уважене властеле по роду и господству, као : Дехаља, Оливера и т. д., нпцаху п другн заслужии , а по негда и са свим новн људи, којн су долазилн н на највнша места државне управе. Без стмње међу властелом тога времена заузимао је угледно место п Хреља. И ако се са пуном позитивношћу не може да ухвати крај старинн Хрељиног порекла, ппак се ваља обазрети и на пеке податке, који посредно говоре у прнлог тога, доказујући да је Хреља потомак старе властеоске Фамилије. Он је па име пмао свој породпчнн грб са орловим крилими по коме га народ ваљда и прозва аКрилатицрм. ” 1 Још за владе Мплутина беше Хреља на угледном месту војене службе. Онда , док још не беше уређена освојена Маћедонија, Хреља као иротосеваст беше управник Штииа. Ту је он нпдигао цркву архнстратпга Михаила н купио земље с људима, што све краљ Милутин његовим пристанком приложн око 1302 манастнру Хиландару. 2 Уважени чешкн историк вели, да је Хреља био у толиком одлпковању за владе краља Милутина и сина му

1 Гласшш VII с. р. 18'* стр. 2 МогштеШа BегБ. отр, 02.