Топола

274

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

четпри дрвета, да не уморе светог човека, шл.убе се и споје уједно, и Св. Тарапонта остане жив. То дрво, како је спојено, и сада стојп више цркве Св. Петке, на левој страни реке Јерме. Незнабошцп онда ухвате Св. Тарапонту, одвуку га на рид Св. Тројцу (на десној обали реке Јерме , баш према цркви Св. Петке), тамо га, на врх камика, посеку и тело му низ камен скотрљају. 27 Маја славп се мученпчка смрт Св. Тарапонте, и тада, сваке године, С( севају искре” по риду куда је капала света крв његова. Жудна релпгиознпх мпстерпја, моја је душа несрећна што јој није дано да тога дана буде на овом светом месту, те да се сазида овим чудом божјпм ! Св. Петка која је тада била испосница, и која је, у тај мах, вприла из пећине своје и с религиозннм ужасом гледала шта чине незнабошцп са свецем божјим на земљи, спусти се, први пут тада, пз своје поснпце (јамачно пошто су охладпли незнабошцп), дође к оном дрвету што се склоппло и иомогло угоднику божјем Св. Тарапонтп, благослови га и обеси о њега крст који је носила о врату. Св. Петка бпла је, кажу, Српкпња ; пошто се посветпла, бпла је пспрва овде у Трну, па после пренесена у Трново бугарско. Шта је и како је управо бпло с њом, то је тешко разабратп ; али зна се да је онај крст о овом дрвету чпнио по том многа чудеса. лечпо и исцељивао од свакојакпх недуга. У Служби Св. Петке коју је штампао М. С. Мплојевпћ 1 иомпње се да је др-Екош. кркстмпшћ тхдокнтдго умртвила ; да је једног човека из престонпце ( цдрство^чо ттлго грддл), којп је бпо хром и на једној нози дошао, псцелпла и ногу му повратила ; а другог, пз отачаства својега, ког је з.мија ујела те умрво, оживела (( богоданом целбом својом”.

1 Гласнпк XXXI, 327.