Топола

279

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

Црквица је врло стара и много оштећена. Ннтн пма каква запнса , нити се иначе зна ко ју ]в и кад подигао. Дед а Мисапл , архимандрпт , рече ми да он једини знаде да су је, 1734, у време Султана Селима, кад су је Крџалије „растуриле”, обновили Антопије калуђер, Лонђин ђакон, и протопоп Лука од Вукана. После тога опет ]е била порушена и козе су у њој лежале , док је 1837 Дед а Мисаил није обновио утрошив својих 70.000 гроша. Црквица је била сва живописана , али сада има само неколико, и то у олтару, прекрасних слика , ради којих је вредно да дођу да их прецртају гг. Валтровић н Милутиновић. Иарочито ми се допао лик Христов на срцу своје матере. То није ни дете, ни човек с брадом и дугим лицем, као што га виђамо на нашим иконама; него је младић кратке косе, округла и пуна лица, тако лепа и љупка, и тако уметнички израђена, да сам у први мах помислио да је Милоска Венера. Уметник се, нема сумње, угледао на античка лица. Старих утвари нема никаквих. Од књижевних старнна нашао сам и донео ; 1. Антологион, штампан вт длггомћ поли г лхмт= 1643, за владе Јона Матеја Бесарабе ; 2. Псалтир, што га је штампао грЂШИн н мвпшн вв тл'веl|'В?а Iе()oннив вллстелннв б грдда Которд, рв сллвптмв грдди ВенеоЈд вв л-втв (7078) = 1570; 3. 0) молудпУн и н о тн,хомт. жнтнУн од Исака Сирина, рукопис ; и 4. Један сав поцепан и разлистан, без почетка и свршетка, рукопис о животу св. Пиколе. Први је рукопис новији, без сумње из прошлог века, руско-словенски ; али сам га ја опет ради куриозитета узео. Бојим се само да не буде штампан. У манастиру је остала једна старина и знаменитост, коју, покрај све жеље, нисам могао донети. То је сам Деда Мисаил.