Топола

281

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

јера ; али њих заплаше противници Петрови, говорећн : (( Куда ћете, јадни синци ! Та њега Цар зове да га у Сибир пошље. па ће и вас с њиме !" И тако Деда Мисаил не смеде отићи, на своју велику жалост, у Русију, О Петру II не говори добро ; њега ради оставио је Црну Гору 1831 годпне. Симу Милутиновића добро познаје. Био је, вели, мален и добар човек; све је тражио да му Црногорци певају песме, а он да их пише. Деда Мисаил многу му је песму препнсао. Зими, вели, обично је градио замке и по ваздан се заносио хватајући птице. У владике Петра I био је, вели , писар неки Павле Орловић, из Далмацпје, у време Бунапартино, кад је овај „земао сав свет.” Орловић је ишао на бечкн конгрес. Био је врло учен и добар човек. С особитом хвалом помиње некога Петра Марковпћа, из крагујевачке нахије , којн је био пнсар у владнке и много писмен човек, те га овај веома волео. Сувременик наше славне епохе Буне на да.ије и Таковског Устанка, Деда Мисанл памти и многе наше несреће онога доба. Он зна када је КараФејзија робпо Србију. „Докараше, вели, много робље и силну стоку. ” Зна кад је Милосав Ресавац долазно, доцније, у Трн те откупио из ропства своју сестру Белку, која је била у селу Баићу, један час северно од Трна, на Јерми. Деди Мисаилу познаје се да је „шетао” по нашим крајевима. И сада, после толико година сталног живљења овде, говори најближе шумадијском говору, а црквену књигу чита онако како се у Савини и Црној Гори чита свуда а место о илн в Велики Србин и хришћанин, он се јако брине да се цело хришћанство на трачком полуострву ослободи од Турака, и да Србија добије све што је од старине и по садашњости њено. Кад му казах да ће да остане под Турцима Маћедонија и Румелија, Деда Мисаил уздахну и рече .