Топола

283

ИЗ НОВЕ СРБНЈЕ

Цветковић Бајкуш. Њега и његов манастир пленмли су Турци прошлога рата нашега. Однели су му 25.000 гроша у готову, 40.000 са стоком и дрејама, крсат што га је донео из Св. Горе, златан, с часним дрветом, и две мале пушке црногорске спомен из војевања и хајдуковања. Жао му је и иара и мала, жао му је златна крста п часног дрвета, али му је најжалије двеју пушака, другарица младости његове. Реч крсат, изговорену као год иусат, чуо сам више од четрсест пута од њега и једног поиа који беше у љега. Кад ме јје, после два месеца, опет нанео пут на Св. Богородпцу Мпсловштичку, застао сам Деду Мисаила јако болесна : језик му црн као угљен ; ио рукама изашле неке црне округле иеге ; не може ништа да једе. Питам га шта је. „Задахнуло ме, вели , бесно исето ; пуштах крв испод језпка, па ништа. Није вајде хоће да се мре ! ” Мри, Деда Мисаило, срећан си ако сада умреш! Дочекао си зашто си хајдуковао и што си свега века свога желео: видео си своје Знепоље српско , и мислиш да је дело Српство слободно , мри сада, болан , 'ако ти се икад умире ! Кад се из Трна пође низ Јерму, на север, одмах се уђе у Iедну тесну клисуру , која води на Ждрло кроз које Јерма пролази , па се онда козјом стазом пење на врх врха једног брега од Руј планине, и на том је врху у шуми (друга коју сам до сад у овом крају видео), манастир св. Ранђел. Манастир је сиромашан. Црква је мала и стара. Ко ју је и кад градио , то се, по правилу. нпкако не зна . нити о том има каква год спомена илп заниса. Изнутра је сва оштећена. Од ■старог лепог жпвописа остало је само неколико ликова.