Топола

413

Н А ГРАНИЦИ

за целу војску; првих шест таквих каруца бесмо добили у очи саме битке 16- ог Септембра, и оне осташе једине које држава беше купила за време целога рата. Али шта је то 6 рањеничких каруца на гомилу од хиљаде рањеника за један дан? Више од 24 тешко-рањених не може се на један пут сместити у њпх, а више од два пута на дан не могу отићп до ражањске пољске болнице. Па још да се могу из Ражња каријером враћати, али чим се ражањска болнпца препунп, онда сва кола с рањеницима морају да иду чак у Јовановац, ако не до самог Параћина. У таким околностима беше благослов што смо имали и примитивних сељачких кола. Ја покушавах да их претворим у рањеничка кола обесивши у њих тако званеали наша су кола сељачка тако узана, да сам једва десет кола могао тако употребити. Али ја се губим у појединостима, о којима се може опширно говорити само у специјалном спису о нашем санитету у овоме рату. За оквир ових „успомена” доста је ако напоменем, да је 16- ог Септембра превијено:

и да је та хиљада рањеника до 8 сахата у вече била не само прегледана, оперирана и превијена, него и експедирана у прве пољске болнице. Што се то могло учинити имам да благодарим тој околности, што сам са руским, румунским и осталим драговољним санитетским особљем имао на целој линији и на свима завојиштима преко иедесет лекара. и лекарских иомоћника, и што су ми поменути команданти из Делиграда и сви начелници станица из околине послали што се може више кола. Само у Вел. Шиљеговцу беше остало нешто рањеника, који су с тога сутра дан експедирани.

На завојишту У В. Шиљеговцу 400 рањеника (С (( (( каоничкој школи 326 (( (( (( (( алексиначке колоне 300 (( Свега 1026 рањеника