Топола

416

НА ГРАНИЦИ

Турска војска, која је имала да бранп тај мост, доби још једну бригаду у помоћ иа Сулејман-пашине дивпзије, и тако се на томе месту разви пешачка борба преко Мораве, која је растављала борце, али та борба очевидно не беше озбпљна као што се и из тога впдело, што је чеото по четврт сахата са свим престајала. Од самог почетка борбе беше очевидно, да је напад српских батаљона на трњански мост имао само тај задатак, да замаје непријатеља с Фронта, док се главни удар не изврши са свом снагом у другом правцу, а то место беше по свој прилици лево крпло турског положаја. Пре него што ]е тај главнп српски напад извршен, Ахмед-Ејуб-паша наредп , да се дивпзпја Адил-пашпна (пређе Хусеин-Хамијева) која је стајала западно од Пешчанице, крене према Каонпку да чува војску од напада с леђа п уједно да се нађе у помоћи ХаФпс-паши. Ова Је наредба таман извршена , јер тек што је Едил-паша са једном брнгадом заузео позицију опрам орпских шанчева, који беху јужно од Каонпка , кад ал’ Срби који прошлу ноћ беху бацпли своју главну силу пз Делиграда у Ђунис, нападоше са три брпгаде на турско лево крило. Борба, која се на томе месту водила врло огорчено с обе стране, трајала Је пуна четири сахата и свршила се с тиме, да је нападач у нереду морао одступити прп свем том што га је његова артиљерија убрзаном ватром потпомагала и поред свију свежпх трупа (?), које су му у помоћ долазиле. Турска пешаднја није се за време борбе помакла са свога места. Мирно као што само она уме, чекала је нападаче у своЈим заклонима докле се не би приближили на 150 200 корачаји, па тек онда отпочињаше ватру. Покор, који је та ватра учинила међу Србпма, беше убплачки, јер је после бнтке само на том месту нађено на српској страни 400 мртвих.