Топола

418

Н А ГРХНИЦИ

у највећем нереду повлачише. Једном већем одељењу Черкеза пспаде за руком да пређе Мораву снпже тог српског моста код Дражевца, и да нападне хладним оружјем на српску пешадпју баш онде , где је с моста дебуширала. Дуж Фронта ограннчила се борба на само чаркање; у толико је жешћа била борба на левом крилу. Изгледало је, као да су Србп на том месту хтели да са напрезањем свију својих сила у последњем тренутку задобију битку, коју су ваздан безуспешно водили. Њихова артиљерија беше појачана и узе под унакрсну ватру дивизпју ХаФис-пашину и Адпл-пашину , обасипљући је пројектилпма ; свако четврт сахата улажаху свежи (?) српски батаљопи у прву линпју, али су сви одбијени са грдним губитцима. Турци беху као некакав зид челичнп, од кога су сви српски нападаји безуспешпо одскакали. Око 10 сахата беше са свим клонула српска снага; нападач се повуче натраг у своје позпцпје ; топовска ватра постајаше све слабија док око 11 сахати ноћу није све умукнуло. Битка беше свршена. Губитци беху с обе стране велики. С турске стране послато је у нишку болницу пз те битке шест стотине рањеника. Број мртвпх кажу није био већи од 150. Међу рањеницима беше, осем многих виших ОФицира, један миралај п брпгадни ђенерал Селами-паша. Губитци српски били су на свакп начин великп. Међу онима, који су на бојишту пзбројани (500), био је сразмерно знатан број Руса. С турске стране учествовало је у борби тога дана шест пешачких бригада и целокупна артиљерија. Черњајев је увео у борбу све снле, које је пмао расположењу. Ако се упитамо, какав је резултат ове битке, он се редуцира на успешну, али крваву одбрану од напада, п на ојачање моралног елемента у отоманској војсци. Новог терена нпје се ни тога дана задобило.”