Топола

428

ИЗ НОВЕ СРБЦЈЕ

У манастиру, или, боље рећи, у ћелији оца Лазара, има неколпко рукописа. То су све сами минеји и октоици, п, судећп по језику , неће бити далеког порекла. Изгледа као да су преписиванп са старијег неког рукописа, па дотериванп према новијем начину писања, и павпјани на бугарштину , нарочито један који је писан бугарско-руски. Међу овпм књигама нашао сам и узео : 1, Једно Јеванђељв , писано на пергамену, незнано кад, али, по свој прилпци, судећи по правоппсу, у XIV веку. Оно има, пред сваким јеванђељем, бојом и златом лепо израђен лпк јеванђелистов ; на сваком почетку, велику внњету , красно извезену бојом и златом ; свако почетно слово златом пснисано ; пред свакпм јеванђељем, биограФија јеванђелистова; а после сваког јованђеља, забележено је кад је писано. 2, Један на нергамену писан минеј што му је корпце обновпо Матеја Николи КрстиНу зет , од села Круица , године 3, Један Октоик, на кожп писан ; без сумње из шеснаестога века. 4, Један Октоик, штампан (7044) = 1536 године, и 5, Устав божаствене службе који је, не зна се које годпне, штампао гргшпУн н мвншн вг улЛјех Сожндлрв Бнкокн к » Гн) (у н к подгорнуднннв, вв сллвнгмв грдде Вен етVл нн. Све ове књиге предао сам , по наредбн г. ђенерала К. С. Протпћа, Библпјотецн народној. По мишљењу Г. Стојана Новаковића, овај је манастир или сасвим подпгао или богатпм прплозима обдарио Костантин, династа српски друге поле четрнаестог века и његова жена Јелена. Овај Костантин , по распаду Душанова царства, владао је северо-источном Маћедонпјом, и имао столпцу у Велбужду, данашњем Ћу-