Топола

443

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

Из овога може се извести таЈ закључак, да Је поиис од 1863 године наЈбоље извршен у окружним варошима, а у мањнм варошима п по селима рађено је сасви.м површно, Јер се највише на то пазило да сваки каже своЈу непокретност, а колики му ЈеброЈукућана, то баш ниЈе ио танко испитивано. Врло лако могло Је и то бпти, да Је при састављању прегледа грешено у сабирању, Још ако су те ирегледе састављале саме пописне комиснје. После пописа од 1866 године прође пуних осам година , док Је нов попис људства иредузет. Подуже истина говорило се о новом нопису. Још за време намесннштва мислило се, да ће бнти пописа, но ствар се опет одложила. У то дође и састанак статистичног конгреса у Петрограду 1872 г. где Је деФинитивно одлучено, коЈа питања имају да обухвате иописи, који се у напредак буду чинили, и која смо напред већ нзложилп. И српска влада пошље свог делегата на таЈ конгрес, 1 који ће вазда нрво место заузиматп пе само у историји статистичкпх конгреса већ и у историЈи саме статистике. У 1873 години чињене су збиљске нрипреме за понис. У статистичном одељењу спремљен Је образац пописних табака, и у њега Је унешено све према закљуцима статистичног конгреса нетроградског. Те исте године, 13 Децембра, министар Финансије ирописао Је „ Праеилв. за иоаис људствз. и аореских глава “ У правилима за поиис људства обЈашњене су све рубрике пописнога табака тако, да Је само при довољној пажњи пописивача попис морао добро испасти. Израђени у статистичном одељењу образац пописнога табака измењен Је доцниЈе, а сам попис руководидо Је административно а не статистично одељење ! Ово Је Једна по све значаЈна аномалиЈа, но може со правдати тиме, што Је и овом попису билагдавча цељ, да се попишу пореске главе. У вароши Београду пописано Је тада становништво први пут аоаисним листама Образац тих листа био Је оваЈ ;

Уиуств« за попун.ен.е ове писте 1. Свака породица , којп за ое живи у кући, дужна Је, ако може, предату Јој ову аоиисну листу сама да попуии, 1 У овом погледу влада јв » пре чиапла своје, те да н Србвја види своју корист од овакнх научњичких састанакл. Изасланик вдаде српске, г. Вл. Ј а к ш н ћ, начелник отатистичног одељеша, свагдаје подносио извештај о раду копгреса. Такоо конгресу у Берлнну 1863 г. (Државопис Србије II 9.), у Флоренсу 1867 г.(Држ. Србије 111. 116.), у Хагу 1869 г. (Држ. Србије IV. 141). но о овом по најважнијеи ковгресу петроградоком, вемаио још ни данас штамнава извештаја.

ПОПИСНА ЛИСГА ЗА ВАРОШ БЕОГРАД 1874 ГОД. (Тек. бр. поп. листе . .) Кварт Улица Број зграда под овом № у којима се обитава ...