Топола
453
ЗЛАТНА ГРИВНА
Отражар. Хоћете ли га примити ? Кубурик. (тргнв ое) Кога ? Ах да пусти га ! Стражар. (отвори врата) ИЗВОЛТС ! (оде) Појава 4 Војислав (улазећн). Добар дан желим! Кубурић.. (устане) А, то сте ви г. Мишљеновићу ?! Које добро вас нанесе амо ? Војислав. Морадох учинити, што ми дужност налаже. Кубурп(ћ. Зар и ви, новинарн чините што по дужности ? Војислав. По дужности човекољубља и иравдољубља, ако је по вољи г. судијо. Кубурић. Врло лепо казано. 0, ви не можете веровати, како ја уживам слушајући такове пдеале младићских година. (понуди му столвду) Изволте сести ! Верујте ми, и сам сам био некада такав, али знате, времена се мењају Војислав. (седне, осмејкујућп се) а И људи С ЊИМа. ВиДИ Св, да сте учили латинске класике. Кубурић. Ви сте ме схватили са рђаве стране. Па ииак, ма да се нећемо возити на једним колима, уверићете се доцније и сам, да је у тешкој школи живота највећи учитељ искуство. Али покрај свега тога, било би зло и наопако по будућност народа, као што је наш, кад неби омладина имала одушевљења Војисдав. (удадне му у реч) а остарина пожртвовања. Јел’ те ? И Ја сам сасвим тога мишљења. Кубурић. Не баш сасвим. Вн иретерујете машајући се врло далеко. (за себе) Боме имају и зашто зазирати од овог младића. Војислав. Онда ћемо бар нешто домашити, у сваком случаЈу више од оних што стоЈе скрштених руку. Ех, то су само начела. Војислав. Да , начела , коЈа ако се примене у стварнн живот ностају моћ преко које се не прелази лако на дневни ред , Јер се мора с њом рачунати било с добре или са рђаве стране. Кубурик. Како то мислите ? Војислав. На прилику, вама као правнику од заната (клашајући -се) дозволите ми да се послужим тим општим изразом, као оглашеном чувару права у узаЈмном одношаЈу поЈединих друштвених чињеница , ваља да Је по уобичаЈеноЈ код нас практици аакон или боље рећи аараграф Једина заштита , наЈпоузданиЈа тврђава за обрану и нападу, Јер већина наших тако званих ,правника“ држе да