Топола

455

ЗЛАТНА ГРИВНА

н јели бпо под каквим год ислеђењем ? А то се пита јавно , аред лицем толиних слушалаца ! Видите дакле да о томе и законски проппси воде рачуна, дакле није баш сасвим беззначајно. И по томе, ма се сад и ослободила , част сироте девојке на свакп начин убијена је морално. Кубурик. (нестрпљиво) Па и нека је збиља тако, шта се то најзад вас тиче ?Та девојка није вам за цело својта, бар она ми при испитивању рече да нема нпкога од рода осем старе мајке. Војиелав. (ватреао) Шта се то мене тиче ? Ај, господине судијо ! Ако нема нпкакве својте, или ако због сиромаштва не може да куаи бранноца, пошто је неумешна да се сама одбрани, онда мора све трпељиво сносити док Јој јој се случајем или милошћу не удели правда. Зар се то не оме тицати свакога човека, коме Је света правда и пстина ? Кубурић. (у нопрвдицв) Али она има и рођену матер, па Војислав. Да, она Је до сад била Једини ослонац њеног млађаног живота, па таЈ Је сада немилосрдно подсечен. Кубурић. Како то мислите ? Војислав. Зар вам ниЈе познато, господине да Је она аолудила ? Кубуриђ. (устукне, упрепашћено) Полудила ? ! Војислав. Јесте, полудила од силпог душевног потреса, кад су ЈоЈ кћер одвели из куће у затвор. И то је оно друго убијство. Кубуриђ. (дошав к себи тронут) За цело жалостан догађаЈ , — • али шта ћемо кад се ниЈе могао избећи. Војислав. Могао Је, господине, могао, да нисте се завезали за неке Формалности, с коЈима се долазн ретко до истине. То су аоследице вашег наоаачног начела да је закон араво. Јер , да сте ви прво размотрили какав је био живот те Јадне девоЈке до тог несрећног дана; да сте психолошки испитали одношаЈ њен спрам старе слепе матере, па према томе имали у виду домаћи живот оштећеног богаташа, који Је дан аре тог а обеђеној, у њеноЈ соби, са свом нежношћу поднео једну лепу киту цвећа, а ли ноју је оиа аред његовим очима бацила нроз арозор, онда би сте за цело дошли до убеђења, да иравда несме доКи у аодручје занонских формалности, Јер природа околности показуЈе у овом случаЈу већу могућност измаЈсторисане клевете но стварног доказа кривице обеђене. (горко) Али, наравно, ко ће да разбиЈа главу рад Једне пуке сиротице, кад ваља угодити моћном богаташу. Та сиротиња Је крива и што је жива ! Кубурић. (строго) Господине! То Је увреда судског достоЈанства! Ви изводите закључке на врло несигурном основу само-