Топола
Као да отуд чекају гласа, Чекају срећу, чекају спаса И погле чуда ! Шатор се диже, А пза њ витез међ старце стнже, Барјак у руци, огањ у оку, А дака румен витешку момку, Посула лпце пуно поштења, Пуно јунаштва и прегорења ! .... К'о сиње море народ се диже, Оваки се гура младићу ближе, Па му са лица одлуку чита; Не сме да збори већ оком пита, Да ли је стигло време освете, Време освете слободе свете!.... А внтез ?! Заставу днже па грмну гласно, Дивотне речи громовно, јасно; „Куцн'о је браћо суђени час, „Еео еалl мене, а ето вас ! „Доста нас има,
Ојррт Турцима !* И народ грмну : »Доста нас има, В У рат с Турцима 1“
На прагу цркве свећеннк стао, Па је народу благослов дао; А тице мале на Грм су пале, Па су весело зацвркутале ! !
уЗ,РАГОМИР јзРЗАК
50<з
ТАК О В О