Топола
627
КЊНЖЕВНОСТ
Дакле не дате га на иоклон ; грозите се смрти његове , и мртав вас страх вата кад се она само аомене ; и то је благо које се не даје ни з а ка нво друго благо. * Дан за даном, месец за месецом, година за годином јури у неврат. Око чеда татинога и срца маминога, око овога највећега блага њинога, окреће се цео свет. оРасте чедо као ружица И мнрпше као душида.о И једнога дана рекне се : ајде сине, или ћери, да те отац води у школу ! И срећна мајка спрема своје слатко чедо , и испраћа га оној кући што се зове школа, и ономе човеку што се зове учитељ. И отац води, и дете иде , али с неким дубоким страхом и зебњом; много му се живаца купи и грчи, а врло их се мало опружа и растеже ; по целоме телу више је ладноћено топлоте ; више чедо п зебе а , но што се радује. И право има. Овога часа нам је ово централно сунце постало месец. Не. сасвим погрешно. Овога часа нам је ово неоцењено благо постало ђубре, које се одбаца од куће. Ух, не ! Та, мајка је опет мајка, а отац остаје опет отац; но друга је мена која настаје сад. Кака ? Једна малецна мена, а та Је, што Је чедо доведено из раЈа у пакао; што Је злато татино и мамино узето из укуснога сиротињскога или богаташкога мебла и свакако повољних хигијенских услова за пораст и за здравље, па бачено у прашину ; што Је одузето од срца, па предато Ђ ладноме“ разуму ; што Је одвојена од бриге, па доведено у небригу. Не чудите се ! Т. Ј. чудите сс, али слушаЈте ! И дође нам човек до ове зграде што је зову школа, па се упропастп од нас ; она му Је нешто страшно и необично. Уђе у њу; ух, Још чуднија и грћа. Поседи у њој; ох, да паклена ли је !. ~ Споља је често грђа од сваке друге куће та,ко се и познаЈе коЈе Је школа, Изнутра Је ово: трап с иеколико рупа, или, ако ћете мало боље, мутвак, мрачњак с по коЈим отвором, на коЈи улази по мадо оне муке, што се, спрота, зове у овоме мраку светлост, А оздо је ко би могао погодити шта ? Патос, цигле, земља ? Не, ни Једно, ио блато п прашина. А оно по зидовима, какав Је оно диван намештаЈ ? То Је по коЈа исцепана и масна карта, а повише њих по ћошковима дивотна грађевнна паукова паучина. А оно доле на патосу? Учитељев астал и код њега Једно средство за песму школску, што