Топола

73

БЕ3ДУШ Н II Ц И

шта може отуд произаћп; Ћата је сигурно знао, алн је и он ћутао. И то је већ био знак, да по Пуру неће бити најбоље. Домаћица се нарочито бпла препала. Није смела сама ни преко авлије да пређе. Она је стрепила, кад ће Радован чича Пејин банути па врата да их упита шта учиЈЈИше од сина његова; она је знала, да је он хала човек , да је своју децу више волео но н живот свој и да су му она још једино благо, које му зли људи не могоше отети. У осталом, Смиља је бпла добра и жалостпва срца. И она је имала мушке деце , па су јој помрла, и она је знала, како је срцу материну кад чедо своје впдп мртво и хладно како га мрачни гроб прождире. А како јој је опет било, кад у авлију изађе и чу како се по мрачној и тихој ноћи тужно разлеже запевка и нарпцање несретне матере малог Станисава ? казати се не може. И она је плакала и јецала, суза је сузу стизала. Прву је здравицу, обпчаја радн, морао да наздравп кум свом малом кумчету. За тим су се, мало по мало> осуле и остале здравице : прва, друга, трећа, за здравље домаћиново, његове чељади, његових кумова и нријатеља, за кућански примак у пољу, у тору, у амбару, и сваком другом добру његову ; за гостинско здравље и далеке знанце и пријатеље. Па и газда Симо Ћата није заборавио да напије у здравље г. капетана, начелника и све остале господе, што се брину о добру земље и народа ... Еле, вино и ракпја учинили су своје : оне првашње суморности нестало је са свим; а на место ње оживи весели жагор и певанија. Само што домаћин беше још ]еднако сетан и невесео док ће му рећи газда Вуле Брба ; Бр.... газда Пуро шта је теби вечерас ? /.. де реци и ти коју ! Ти знаш , кад домаћпн није весео онда ни гости не могу бити весели.... Тако је, прихвати Машан , ја ие знам шта то значи, побратиме? Зовнуо си госте на весеље, и они