Топола

IV

маљж, замотана у крпе, да га жзложи на улждп. „Бпла је ту ноћ жестока слрзлжца а бура зујала да отпада нокат од леса. Наступп у оној невпђелидп повјек путник ногол до чеда, п ваљда бп га погазпо да пржмаља иза угла не завпкне : „Примж куме бога п светога Јована ! а Тај намјернп новјек бпо новорођену крштенп кум.“ Овде ћемо навестп ренп жпвотоппсда Љубишпна („Српска Зора“ 1878) о пдемену његовол: ,0 племену Љубпшпну, које је дванаесто у опћпнп Паштровској, зна се ово: Почетком XI. стодећа шљегла у прпморју, с крај рпјеке Љубишњице жз Хердеговпне, два брата блпзанца, што су се сместпла у сред Паштровпћа п ту ударпла темељ селу „Влпзпкуће“ (блпзакове куће), гдје п дан данашњп племе Љубпшжно станује. Кад је годпне 1343 Лудовик краљ угарскп пошјекао на вјеру хпљаду п четпри стотпне Паштровпћа за голпјем врхом (Трманом) тек да пм се осветп с тога, што су помоглп Плечпћпма да Угрпма освоје град Котор, на тој крвавој шједп пало је обезгдављено сто п двадесет Љубпша. П данас прпча народ да се љуто обољелп Лудовпк нпје могао с душом раставптп, док му нпјесу Паштровпћп посладп у Столнп Блоград од свакојег племена по једног човјека да га опросте. Кад се г. 1423 предала Млечпћпма опћпна паштровска, која је од пропастп српског дарства неодвисно собом управљала, у уговору којег су скдопилп војвода