Топола

162

Крпм примиди, Орлов се на Дубровнане омечн, п тако се она трп Црногорца здраво новрате с даровима кући. Као што је игуман Тодоспја напријед погодпо Руспја се помирп с Турчпном без Црне Горе, пптп се уврсти у уговору мпра кајпнарђпнскога, скдопљена 10 Јунпја 1774, еп једна рпјеч о Црној Гори. За хо султан наредп Румелп Валпзу да опет војшти на лажпдара, којп је сметнуо да крајпне п окрајпцп не шаљу на Крпм војску. Кад се годпне 1771 ранпо Шћешш, прпбави он код себе једнога Грка да га служп п дворп: он га је впдао п привпјао му ране, кухао п прао, брпјао и шпгаао, п свакп другп пзмет чшшо годпне три без прекида. Он му се тако умпли п удворп да га је Шћепан љубпо и вјеровао преко икаква Црногорца. Звали га људп Станко Паљпкарда, алп Бог зна је ли му ово бпло право пме, или су му га надјелп, пли се тако сам прОзвао. Једно јутро нагиали се самп онп два у ћелију манастирску. Шћепан рече Сганку да га обрије. Плп је Станко па то одавна мпслио, плп му је онда на ум пало, илп како парод повиједа нодмитп га Махмут паша скадарскп , тек догна брптву до гркљана Шћепанова да га подбрије, задубе гвожђем, прекпде му лијетњак п догна тилут до вратнпјех зкила. Покупн но кућп оружје и што је било најбољега, пак узјаше коња Шћепаиова