Топола

195

— «Добро ти јутро, брате и крвниие!» «Није мигаБогдао», рече поп, «од гсад ми закласте оно дјете.» А Мпрчета смучен: «Ја ти нијесам дошао јутрос на пожаловање, ни да те разабирам п тјешим, но саш дошао да прнште_дим себн н тебп остатак, да не заборавимо шуту при рогуши. 1 Нас два превадисмо по вијека, досукалп ждрпјелу вјечнога дома. Кад будешо на томе свијету гдје се неумитно 2 суди, тебе ће попа нешто потање мјеритп но мене, јер сам ја слпјенад божјн, а ти свештеник, који се сваки дан с Богом разтовараш, читајуБ свете књиге. Него тецп душу док је раније. Мори земљу и остави добар спомен, јер је лудо зло чинпти а добру се надати.» «3алуду се с вама миримо и кумујемо, но за вишу срамоту и да боље топимо душе» надостави поп једак. «Не знате ви, Мирчета, што је вјера и мир као да сте, •осим крста, Турци Не сјећате се да смо тобож, залудња браћа, но би сте вољели палити на мене, но на оцу. Ви слушате наговоре потурице, који вас за перчин држи н подбада да се пјаните брацком крвљу. А тако ми четверо јеванђеља, да ми није с тога, што смо залуд браћа Срби, и што нам се под бркош сшију Турци и Натини, не бих се с вама никад умирио док' ми не би

Ј ) Коза шута или оуша без рогова, ж коза рогата кад чобаи изгуби и другу заборавп ирву. 2 ) Без мита.