Топола

201

дужнп ништа, ту изгубише оба свијета, срећу и душу. То ме је, госнодо, остарал.o н појадидо, с тога дш је омрзнуо дом, слушајући му црну вајку 1 гдје свакн дан на уранку тужи п за срце уиједа, и нас кори што јој га не осветимо. Сломих срце и ево надох нод ваш суд, ни од страха ни од срама, но да стеием душу, боже виђиј иретјецајући гора зла. Ви сте мприлн и размрсивади заплетеније вражде, пак ћете п ову. Но немојте ми се таћи гранпце, колико ни очне зенице, јер ћу нрегорети све главе и све имуће, али међе не дам нихромице 2 , док ми под грлом куца. Кад он престане, почне Мирчета; «Ја вам, господо, не бих имао чега нова повиједати, што нијесте све од нона чули. Но и ако сам дужан главу, рану и плијен, па ако ме и осудите да преселим, да идем с хиљадои грла у бестрв, да оставим све што се данас назива спичанско, сухо и сирово, а да дохватии тољагу и да ударпм у просјачину; једну ћу му исправитн, шго ми се чинп да није угоненуо, а то је међа. Он има очн па чита књиге и крусовуље, као коме је дао Бог да умије, а ја сам слијепац су оба ока па не знам да вам повиједам до онога, што сам чуо од дједа, андио му душом. По заклетви и каживању његову, није Иванбег побијао границу међу султаном и дуждем,

*) Мјесто мајку. 2 ) Мјера кад пружиш два прва прста од руке.