Топола

206

та, оба прпвезана на доњпјеп крајпма, прошитпјем концем, а конац протакнут кроз једну мдетачку перперу прошупљену шпдом на два бока. Дохватп поп Андровић за један дпст, а Мирчета за други, а глава кмецка престрнже ножпцама перперу по пода, те тако дистовп остану раздвојенп, један прп попу, а другп прп Мпрчетп, као знак да се вражда међу њима прекпнуда. На сами Петровдан, око подне, прпсппју у Сппч тристотине Паштровпћа, наоружанп п одјевенп, као да пду на свадбу а не на вражду, а пред њпма Јанко Пурпн стрпц онога дјетета, што га Сппчанп закдаше. Тек моба промолп у седо п допрпје на погдед цркве, одвојп се од једне рпе љуства окупљена на оној пространој пољанп, један човек распасп, годоглав п рашчупан, којп, ходећп на руке п на ноге, пушком крвнпцом објешеном о врату, упутп се к Јанку, а по за њ дванаест матера, свака кодпјевком на главп, а у колпјевкама по мушко дпјете нп подојено, нп крштено. Ходећп тако по жапке, дође убпца до Јанка п рече му: «Ево тп крвнћка, убп ме п освети праву крв братанпћеву; да тп је моја смрт по сто пута проста.» А оно дванаест матера повпчу пз свега гдаса: Прпмп, куме, Бога п светога Јована! умпљата впка онпјех женскпјех гдава, помпјешана врпском п цпликом оне гдадпе дјечпце, омечп