Топола

БОКА.

Зову Боком онај чаробни задијев у којп се спуштају п тону кршовпта п скоро непрпступна брда јужне Херцеговпне п Црне Горе. Кажу људи, којп свпјет обађу, да је тај један од пајљепшпјех положаја земље; и збиља бп рекао да се је овдје природа играла, кад је своје чудесно дјело на махове стварала. Кад дођеш с мора, по што сп се нагледао сптан просутијех по пучпни далматинскпјех острвица, што скоро једна другу лактом косп; по што сп се дпвпо висинп БелебиКа и Биокова, стравичноме паду Ерке п бојадисаному Трошру, красној Керетви и љуцкому Дубровнику , да тп се оку не додије, све од једном нестану острвице чак до Ерфа, пак се, у сред ове несташпце, раствора ушће которскога залијева, као да га је творац ту умјестио да буде тонцу спас. Ушће је толпко шпром просграно да се не могу пресумититп зрна од топова кад са обје стране грухају. Уласком Оштри рт остаје с лијеве; ово дуго пружало херцеговачкијех брда на лик љемјеша о ралу, на