Топола

208

да су бржебоље на Скадар. Није се било с пашом шал.итп, те крену њих десетак за Мпрчетом п пзађу паши на дпван. Сједпо паша прекрштенпјех ногу на сагу прострту по тавапу п пушпо духан из дуга чибука, пак пх оштро заппта: «Је лп истинит глас, што се по пуку просуо, да су се тобож умпрплп с Паштровићпма?» «Јест, честитппашо!» одговори Мирчета скучен п прекрштенпјех руку. «Бијасмо им дужнп главу п рану, па нека што чекасмо п дању п ноћу сјекпру за врат, но нам бијаху остале у надлушкому пољујалове земље, па прп толпкој залудној муцп 1 мрасмо од глади.» «А што бп од гранпце?* лриппта паша. «Осудп коло да је гранпца гдје реку Паштровпћп,» додаде Мпрчета обло. «А ко је то коло куппо?» поврне паша прпјетко. «Нас два сусједа договорно,» одврати Мпрчета умпљато. «А гдје?» - «Ва пстпну у Црмнпцп, о нашој торбпцп.» «Но ја п краљ венедички нпјесмо се нагађали, ни коло купили,» надостави Махмут, пошто бацп на тле чпбук п сломпје лулу; «па како могасте вп, Фукаро, без нас два господара побијатп границу, која

Ц Илуће, иметак.