Топола

301

шка, као тобож да му навијести да су звона кренуда из Млетака, п да ће којп час доћп под Котор. Гдје зуб боли ту и језик тпче! С ријечи на рпјеч доведе их разговор на Мпјата: «Ја сам чуо спноћ» каза Друшко, «да Ге га калуђерп откопати п пренијети крстима у манастир, пак га напети па олтар да му се пук моли и завјете носи; а доћи ће на то весеље пука као тушта чак с Дунава. Овоме је послу крпв ваш суд, који је иослао војску у сред подна да Мијата раскопава, а препоручио јој да ширује, да не бп кога драча огребла ни глава забољела, тер скоче жене из села с куђељама п вилама, војску сломе а дједу науче да пјевају како је дуждева сила стругала низ оне долине, ка’ овце кад их звијере гони! Да сам се ја чуо, којега често питате а рпјетко слушате, не би слали војску да раскопа опу мрдину, но ћах ја навести псто село да Мијатову љешину распори н да јој грохотом гроб наспе.» «Је лп могуГе?!» упита зачуђени Враћен. «Јест, богме, ономе ко умије, и који је нашему пуку вјешт» отповиједа Друшко. «А је ли се тај лијек опознио?» припита нестрпљиво Враћен. А Друшко уздишући: «Не залуду да ми је што при руди, барем од онога својега давања! Ја бих Мијата тендем пронио, подмитио соке и свједоке, да казују и да се