Топола

323

II Бескућа устане и закључи; «Оче, пошди збогом? Ми се надади да ћемо дпјеппЈем начином одбпти одују, а јавној сиди повратптп образ на мјесто. Но впдимо да сте се вп пшно угријалп. Кад будете сами у вашој ћедпјп, прпзовите духа светога да ви памет просвијетди, како ће вас оао здо о најмањој сумпнутп! Бацпте Јону у бурно море, да спасите брод п војску !» Игуман се дигне достојанствено, и при подаску закључп: «Модићу се, и принијети Спасптељу свпјета модитву вјере и ухвања, да нас свпју сподобп вршити његову свету науку: Љубпти Бога п бдпжњега! Вјетрушина о којој натуцате, не духа с неба, да јој треба жртве ; она је пдод сумње, а сумња сдабостп. Блажен они којп је оздогдашен и прогоњен Христа радп, он се радује и веседп, јер је ведпка награда његова на небеспма!» Почетком јесени прпспију звона из Мдетака, ведпчпном, оправом и звуком, да их се таквијех јошт није довозидо у Боку. Друшко се заузме да их натегом и мобом искрца пз брода пред Котор, свијету на угдеде. Мало и ведико ходидо с пазара на море да гдеда и да се диви онијем грудама туча глађенијем и нарешенијем и сдпкама п натписпма. Међу пажљнвпјема мотриоцима био п један дјак превдачкп од лостаријех, који донесе глас игуману да је Друшков приједог приспио. Каза да