Топола

На то ће тп Радун; «У стара злотвора никад нова прпјатеља!» А ђаче; «Драже је нађено но негубљено!» А Радун: «Ко ме је ланпх бпо, љетос мп нпје мпо; да мп се нрпга п варп на ватрп, не бпх му вјеровао!» А ђак; «Ако те ко ошппе по образу, обратн му п другп нека боље прптукне!» А старп: «Камп, да му се у сред срца увалп ! Ако те ко залпјепп тп га облијепп, само ако можеш !» А ђаче; «Ко тебе каменом тп њега хљебом!» А Радун: «Ко тебе каменом тп њега мандалом!» «Дакле тп, дједе, не бп нпкад нпкога опростио пп на покору прпмио?» рече ђак. «Не ја нп дао Бог, одговорп старвна, но п кад бпх ја хтпо, Бог мп не дао! Кад му не могу нпшта за жпвота, барем бпх памтпо, а кад впђу да ћу мрпјетп п да већ нп памтитп не могу, опростио бпх п змијуљутицу под каменом ! Ја сам, спнко, бпо на спту п под ситом, сваке сам муке обпшао, осим што ме још нпјесу млпнп мљедп. Опаренп кашу хладп!» А ђаче опет: «А да ми учпмо свнјет да се злотворима прашта, да пм се у замјену добра чпнп п за њпх Бог моли да их обратп на прави пут п да се добротворпма преокрену!»

330