Топола

351

чанима својом штетом и дангубом у најзамршенпјем размирицама. Једно вече на измаку прољећа, кад су дневи најдужи а припек сунчани најостријп, хладпо се Спасоје пред кућом под густом врбовпном. Све од једном чује плеску коњскпје копита, окрене главом пут села п впди грозд коњаника гдје је зде низ брдо, а кад дошли на раскрснпцу, сјашу п сврате у њега дома. Скочп с шјела и прпступп пм на сусрет да впдп од куд му гостп. Упознаде архпмандрита Дебељу баранпна, којп му престави два ћесарева чиновнпка, Пернета четнпка коњаннчког п Шенпфлуга поручника пјегаачког, п помолп га да пм упушти горњп под куће, гдје би неколпка дана проведа, док премјере околпну п дубпну језера. Старп се Спасоје обесели гостпна «да што нова из свијета чује, ако и нема пристојна стана за таква лпца.» Коњацпје п слуге растоваре п изиесу пртљагу на горњп под куће, п ту путнпци вечерају п преноће. Кад бпло у зорп, подранп Дебеља, пробудп Спасоја п одведе га прп самој обалп језера, код једне ракпте што је у оној пјешчпнп разгранала. Таман сунце помолпло нза хоцкнјех планпна да поппје чај што је обноћ прекрплио воду језера, сједпу два старца по ппјеску једаи според другога, т.е редовпик заче да говори: Ако нијеси од кога до сад чуо, а ти чуј сад од мене радосни глас! Приспје угодпо доба да турчин очистп ногу