Топола

353

љих дарове што му шаље најстарији цар на свијету, и новац што је за потребе, пак нека се ш њпма договори и уговорп како га Бог учп. Ако да срећа да се стеае оно што одавна очекивамо, п нама двојици не Бе бити наште руке; потомцп Бе наша имена уписати у златну књпгу домаће повјеснице, а нока што бп стекли души рај! Ко погпне за вјеру и отацбнну не умире никад! А Спасоје њему: Бог те чуо, оче; вазда ли се добру надаш; благо ти здрављу п старости на лијепој лп си нарави; а у мене је срце прозебло, као пупак у прољетној смрзлици! Ево три пут иза мојих дана, да су се такве наде јаловиле а јаче притезала ужа несретној раји. Разварао сам се и очајао, пак да све очима видим то чему се надаш, тешко би вјеровао. Голем је био наш гријех о оче! кад се не могасмо у четпри вијека откупити ни очпстити крвавом покором! Инглези ослободише црнце и погаице, а нашој браћи по крви и по закону пута стежу! Но ћу ја свакако попериги ово труло тијело погибији, не тобож с тога да ме потомцп мртва помињу и припијевају, него да оставим земљи мира а напретку славе. Ти лијепо знаш какав је Махмут, напрасит, крутаи, невјеран, а све сања што ие може бити. Бојим се тијем ћесаревијем људима; ако им се што ружна догоди, рећп ће опаки свијет, да смо их ми два издали и врх њих мито примили; остала би на нас

Прии. Ст. Љ,